DRAGAN PETROVIĆ- CIPELIĆ: CIPELE KRIJU BROJNE TAJNE

Kako izgleda kada vam neko naruči popravku cipela za pokojnika, ima li obućarstvo budućnost i kakve to veze ima sa internetom, koju tajnu kriju klinovi u cipelama, otkriva nam trstenički obućar Dragan Petrović- Cipelić.
Obućar Dragan Petrović- Cipelić u svojoj radnji u Trsteniku

Pre nego što počneš suditi o meni i mom životu, obuj moje cipele i idi mojim putem!“ govorio je Patrijarh Pavle.

Istina, ako biste za tren zastali u obućarskoj radnji Cipelić u Trsteniku i zamislili da cipele mogu da govore čuli biste sve, od najmračnijih tajni do najdivnijih ljubavnih priča.

Posleratne cipele koje je obućar Dragan Petrović- Cipelić ima u svojoj radnji nisu progovorile, ali jesu priča sama po sebi i to o jednom vremenu.

„Ne znam čije su bile i kuda su prošle, jer sam ih dobio na poklon. Međutim gledajući njihovo dno i klinove koji nedostaju, mora da im je put bio trnovit“, kaže Petrović podsećajući da su klinovi u cipelama i služili da se odredi kada je vreme za popravku.

Predratne cipele nepoznatog vlasnika

Obućari, stare zanatlije, su sa klinovima imali pune ruke posla. A na pitanje da li treba čuvati stare zanate i danas, Petrović daje neočekivan odgovor.

„Treba čuvati ljude. Zanate… ako imaju smisla u ovom dobu“.

Pa ima li smisla biti obućar i popravljati cipele u 21. veku i da li se od toga može živeti.

„Verovali ili ne, savremene tehnologije i kupovina preko interneta su obućarima doneli dodatni posao. Na svim kalupima koje imam je nova obuća kupljena u manjem broju i potrebno je da se proširi. Verujem i da šnajderi sada imaju dodatni posao. A od ovog posla se može živeti, tamo gde ima ljudi, a njih je u malim sredinama sve manje“ kaže Petrović i dodaje da je postalo uobičajeno da mu u radnju donose nove cipele.

CIPELE ZA PUT KA ONOM SVETU

U razgovoru sa nama otkrio je i jedan od neuobičajenih zahteva koji je dobio.

„Došao mi je čovek sa zahtevom da popravim rajsferšlus na čizmama i to za sutra. Kaže mi mušterija – onaj čije su cipele sutra putuje. Ispostavilo se da je otputovao na onaj svet i da cipele idu sa njim“, kaže naš sagovornik.

Tu se priča sa pokojnikovim cipelama ne završava.

„Kada je došao da plati nisam hteo da uzmem novac. Ipak ubedio mi je da uzmem bar 20 dinara rečima: “Bolje uzmi nego da on dolazi da ti plati”. I tako smo se dogovorili“

SAVET MAJSTORA: SA RADNIKOM NIKADA U KAFANU

Dragan se obućarstvom bavi od 90-tih godina. Zanat je učio od Burduša, poznatog trsteničkog obućara, uz zanat dobio je i savet.

„Gazda i radnik nikada ne mogu zajedno u kafanu. Nema druženja između gazde i radnika“.

A na pitanje ima li radnika i mladih koji bi se bavili obućarstvom, Petrović odgovara:

„Nema mladih koji bi se ovim bavili, a nema, čini mi se ni živaca kod nas starijih da zanat prenesemo“.

Ipak, verujemo da kako se Cipelić pojavio kod Burduša, tako će se i neki novi klinci pojaviti kod Cipelića jer cipele imaju još mnogo priča koje treba ispričati.

Obućarska ranja Cipelic, Trstenik