Igre gladi

Zpran Preradović
Autor je Zoran Preradović, dugogodišnji novinar nedeljnika NIN

Sve što se na Kosovu dešava ovih dana i još više način na koji se dešava potpuno je izvan smisla i izvan zakona. Naprosto, stvari su zašle u sferu iracionalnog, a to obično miriše na nasilje. Ako još neko nije shvatio da serija zloslutnih i ciljanih poteza srpskog predsednika Aleksandra Vučića, treba da ga abolira od potencijalnog gubitka Kosova i posluži za spasavanje njegove glave  – teško da mu iko može pomoći da razume stvari. Ovaj poslednji u kome naređuje „kolektivni štrajk glađu“ na severu Kosova i pokušava da izazove privid humanitarne katastrofe  posebno je bezobziran jer je formacijski koncipiran da građane na severu pokrajine učini taocima strategije u kojoj bi postali kolaterlana šteta nauma koji podrazumeva puku kupovinu vremena do ispunjenja obećanja koje je Vučić dao kada je dolazio na vlast. Pa pobogu, ako zaista nema šta da se kupi u prodavnicama na severu Kosova, čemu otvaranje radnji posle dva dana usaglašenog štrajka.

Ali, ako ćemo biti do kraja pošteni, treba konstatovati da je ovo igra sa bar dva piona, ne računajući razume se, one koji iza kulisa vuku poteze. Bezočni anticivilizacijski desant kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, zvani stoprocentne takse na srpsku robu, uz još bezobzirnije političko sasluženje pojedinih albanskih sponzora u međunarodnoj zajednici, imaju samo jedan cilj – da jednom za svagda eliminišu svaku primisao o bilo kakvom drugom rešenju izuzev priznavanja Kosova u sadašnjim granicama.

Stvari, da konstatujemo i to, nemaju nikakve veze s ekonomijom jer je obim trgovinske razmene toliko mali da teško može ozbiljno da naudi bilo kome. To po logici stvari, čitavu priči izmešta u političku ravan i to sa izuzetnom simboličkom porukom. Opet, ne može se sa sigurnošću tvditi da je reč o koordiniranoj akciji Beograda i Prištine, ma koliko stvari ličile upravo na tako nešto. Jednostavno, za Prištinu je od sudbinskog značaja da pokaže da kontroliše čitavu teritoriju Kosova, a to u ovom trenutku baš i ne izgleda tako, i otuda pojačane kontrole na graničnim prelazima koje su presekle „alternativne pravce snabdevanja“, kako to krsti zvanični Beograd.

Opet za vlast u Srbiji ova loše odglumljena predstava treba da bude instrument kojim će se Priština pritisnuti da od taksi odustane. I baš tu negde se smestilo i objašnjenje zašto je priča o Kosovu tako beznadežna i zašto kao loš vic izgleda odluka o zatvaranju radnji na severu pokrajine. Vučić ne želi da vuče poteze koji bi na dolazećim izborima mogli da izgledaju cenzusno rizično. a koji podrazumevaju bar pokušaj da se sa kosovskim liderima iznađe rešenje oko taksi.

Umesto poteza koji su saobraženi sa svakodnevnim životom onih o kojima navodno toliko brine, srpski predsednik ostavlja brisani prostor kosovskim vlastima koje na sever dopremaju robu za Srbe. I ma koliko ti kamioni bili praznjikavi i ma koliko ova akcija Beograda bila usaglašena s lokalnim prvacima u četiri srpske opštine, ona pati od hroničnog nedostaka promišljanja i strategije. Ako hoćete u krajnjoj liniji i inteligencije.

Situacija u kojoj, navodno, Haradinaj spasava gladne Srbe na severu Kosova težak je udarac za Vučića. I da je hteo, Vučić nije mogao bolje da odigra u korist Albanaca. Neće u ovom državnom vodvilju pomoći ni to što će predsednik, kako reče ako bude morao „postati ozloglašeni evropski Robin Hud, taj ludi Vučić što iz šume šalje hranu i vodu“. A da apsurd bude potpun, dodajmo i činjenicu da niko Beogradu i ne pominje da Srbima južno od Ibra preti bilo kakva karastrofa i glad. Da ne govorimo o notornoj sprezi kriminala i države na severu pokrajine. Ono što Vučić ne shvata je da ne može čak ni blefirati odbranu državnih interesa, a da istovremeno, nemilosrdno s lokalnim kriminalcima prazni državne resurse.

Ovako, državna doping politika o svim zamislivim krivcima koja se nekontrolisano ubrizgava kroz poslušni medijski mejnstrim postaje opasna igra u glavi kosovskih Srba.

Vučić bi morao znati da katanac na istoriju nije u njegovim rukama. Tim pre što su i Kosovo i Evropa priča duža od naših života i još više njegovog mandata. Makar i zato što se čak ni fizički ne možemo dislocirati. Ali, ako su koordinate u kojima će se ubuduće stvari kretati ono što ovih dana gledamo u rimejku filmskog serijala „Igre gladi“ u opštinama na severu Kosova, onda možda možemo da naslutimo i kako će partija dalje teći.

Srbija je već u skladu s neupitnom evropskom doktrinom ponudila mnogo, previše, možda ne baš sve, ali blizu. Priština će u skladu s zapadnom agendom tražiti sve. I tu leži odgovor na pitanje kako će se igra završiti.Vučić će morati da bira između sopstevene sramote i opstanka na vlasti, a ne bi mu bila prvina, i odlaska. Tad ćemo saznati i cenu njegove glave.   

Foto: Karikatura-Paja Stanković

Pročitajte još od istog autora: https://centarpress.rs/anina-vremena/