Među svaka tri kandidata po redosledu na izbornoj listi za parlamentarne izbore najmanje po jedan kandidat mora biti pripadnica manje zastupljenog pola na listi. Isti princip, po zakonu se u Srbiji primenjuje kada su u pitanju lokalni parlamenti. Taj princip, međutim, ne primenjuje se kada je u pitanju izbor saveta mesnih zajednica.
Na tome da se takvo stanje promeni i da se uvede obaveza da najmanje 1/3 članova Saveta mesnih zajednica budu žene radi Evropski pokret u Srbiji- Kraljevo uz prodršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.
Projekat pod nazivom „Za veće učešće žena u radu saveta mesnih zajednica“ sporvodi se na teritorijama Grada Kraljeva i Opštine Trstenik. Cilj projekta je stvaranje unapređenje uslova za veće učešće žena u radu saveta mesnih zajednica, kroz pokretanje inicijativa za izmenu lokalnih Odluka o mesnim zajednicama kojom bi se uspostavila obaveza da najmanje 1/3 članova Saveta mesnih zajednica budu žene.
Zašto je potrebno veće učešće žena u savetima mesnih zajednica?
Glas žena se, kako je pokazalo istraživanje, skoro i ne čuje prilikom donošenja odluka o planovima razvoja i projektima koji se raliziju u cilju poboljšanja kvaliteta života u lokalnoj zajednici.
Od ukupno 108 mesnih zajednica u Trsteniku i Kraljevu u 45 nema žena.
Isti problem o nedevoljnom učešću žena u savetima MZ uočio je i Zaštitnik građana koji u Posebnom izveštaju ističe da je učešće žena u Savetima MZ svega 11,4%, a da je problem posebno izražen u seoskim sredinama.
Razlozi za ovakvo stanje se ogledaju kako u snažnom uticaju tradicionalnih rodnih obrazaca, velikim obavezama žena u svakodnevnom životu, tako i u nedostatku podsticajnog okruženja za veće učešće žena, kaže se u izveštaju.
U razgovoru sa građankama i građanima Opštine Trstenik, kao i istraživanje, pokazalo se da osim nedovoljnog znanja o samom radu i kandidovanju za savet mesnih zajednica, žene neretko tvrde da misle da svojim učešćem ne mogu mnogo toga da promene.
Kao česti stav navodi se i nedovoljno vremena da se, pored kućnih i poslovnih obaveza, preuzmu i obaveze u radu saveta mesnih zajednoca.
Ipak, tri sesije razgovora o većem učešću žena u savetima mesnih zajednica u Trsteniku pokazale su da postoje žene spremne da se na tom polju anhažuju. Njihov stav je da se, uz uvođenje kvota, treba raditi i paralelnu edukaciju žena, pre svega o načinima kandidovanja.
Stav učesnika okruglih stolova održanih u Trsteniku je i da žene mogu unaprediti rad saveta mesnih zajednica, ali i da treba raditi na unapređenju načina finansiranja istih kao i da je neophodno da se o ovoj temi više govori i da se građani putem medija upoznaju sa trenunim sastavima saveta.
Na samoj završnici projekta „Za veće učešće žena u radu saveta mesnih zajednica“ predlog izmene lokalnih odluka o mesnim zajednicama će se na okruglom stolu razmotriti zajedno sa predstavnicima grada Kraljeva i opštine Trstenik i predati lokalnim samoupravama radi razmatranja i usvajanja.
________________________________
Projekat pod nazivom „Za veće učešće žena u radu saveta mesnih zajednica“ je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa