KO JE NAMA BIO ĆOSIĆ, KAKO SE ZAISTA ZVAO I ZAŠTO JE ZVANIČNA GODINA NJEGOVOG ROĐENJA LAŽ?

KO JE NAMA BIO ĆOSIĆ, KAKO SE ZAISTA ZVAO I ZAŠTO JE ZVANIĆNA GODINA NJEGOVOG ROĐENJA LAŽ?
FOTO: NARODNA BIBLIOTEKA „JEFIMIJA“ TRSTENIK
KO JE NAMA BIO ĆOSIĆ, KAKO SE ZAISTA ZVAO I ZAŠTO JE ZVANIĆNA GODINA NJEGOVOG ROĐENJA LAŽ?

Izložba „Ko je nama bio Dobrica Ćosić?“ otvorena je u Narodnoj biblioteci „Dr Dušan Radić“ u Vrnjačkoj Banji.

Izložba čija je autorka Mirjana Đurašević sadrži knjige, fotografije i beleške Dobrice Ćosića i njome se obeležava stogodišnjica od rođenja istaknutog književnika.

Zvanična godina rođenja Ćosića nije tačna

Ako je iko imao dilemu, pravo ime Dobrice Ćosića je Dobrosav, ali tu dilemama nije kraj. Autorka izložbe Mirjana Đurašević kaže da je datum rođenja, pa čak i godina rođenja Ćosića u zvaničnoj biografiji sporna.

„Prema zvaničnim podacima Dobrica Ćosić je rođen 29. decembra 1921. godine. Mi smo došli do podatka da je pravi datum njegovog rođenja 4. januar 1922. godine“, kaže Mirjana Đurašević za RTV VRnjačka Banja.

A kako se to dogodilo?

„Kako to obično biva u selima, ljudi su tek kada siđu u palanku ili čaršiju prijavljivali rođenje deteta. Dobričin deda, Jefimije, je umesto da prijavi svog unuka tačno kada je on rođen, prijavio godinu ranije samo da bi vojsku služio ranije i pre postao domaćin“, pojašnjava Đurašević.

Da je zaista sporan podatak o datumu i godini rođenja Dobrice Ćosića potvrđuje i Narodna biblioteka Trstenik u svom odeljku digitalizovanog zavičajnog odeljenja gde stoji da je rođen 4. januara 1922. uz dodatak da je Ćosić rođen u Velikoj Drenovi od oca Živojina-Žike i majke Milke Ćosić.

Ćosić je u živeo u Vrnjačkoj Banji

Izložba „Ko je nama bio Dobrica Ćosić?“ koja će biti otvorena do 5. februara sadrži i brojne fotografije Dobrice Ćosića u Vrnjačkoj Banji.

Autorka izložbe ističe da je Ćosić u Vrnjačkoj Banji živeo dve godine i da je brojna svoja dela pisao u Banji.

„Pedesete godine u zimu u Vili Živadinović radio je nacrt za knjigu ‘Daleko je sunce’. Treći deo ‘Doba’ je pisao u vili Kopaonik, a od 1962-1966 bio je stalno nastanjen u Vrnjačkoj Banji u Vili Dalibor gde je pisao roman ‘Bajka'“.

Objavljene knjige:

  • Daleko je sunce (1951);
  • Koreni (1954);
  • Sedam dana u Budimpešti (1956);
  • Deobe 1-3 (1961);
  • Akcija (1964);
  • Bajka (1965);
  • Odgovornosti (1966);
  • Moć i strepnje (1971);
  • Vreme smrti 1-4 (1972-1979);
  • Stvarno i moguće (1982);
  • Vreme zla: Grešnik (1985);
  • Vreme zla: Otpadnik (1986);
  • Vreme zla: Vernik (1990);
  • Promene (1992);
  • Vreme vlasti 1 (1996);
  • Piščevi zapisi 1951-1968. (2000);
  • Piščevi zapisi 1969-1980. (2001);
  • Piščevi zapisi 1981-1991. (2002);
  • Piščevi zapisi 1992-1993. (2004);
  • Srpsko pitanje 1-2 (2002-2003);
  • Pisci moga veka (2002);
  • Kosovo (2004);
  • Prijatelji (2005);
  • Vreme vlasti 2 (2007);
  • Piščevi zapisi 1993-1999. (2008); P
  • iščevi zapisi 1999-2000:
  • Vreme zmija (2009);
  • Srpsko pitanje u XX veku (2009);
  • U tuđem veku (2011);
  • Bosanski rat (2012);
  • Kosovo 1966-2013. (2013);
  • U tuđem veku 2 (2015).

Foto: Narodna biblioteka „Jefimija“ Trstenik