Koliko je Trstenik blizu, a koliko daleko od primene principa zelene ekonomije? Šta treba unaprediti, a šta je već urađeno? Šta je uopšte zelena ili cirkularna ekonomija?- odgovori na ova i druga pitanja predstavljeni su u publikaciji „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Trsteniku“
Prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju jedan je od glavnih trendova u svetu. Osnovni princip cirkularne ekonomije je da se, koliko je to tehnološki moguće, otpadni materijali iz procesa proizvodnje ili iz otpada gotovih proizvoda, prerade, recikliraju i da u novom obliku, ponovo uđu u proces proizvodnje.
Sa idejom da sagleda uslove, potrebe i moguće prepreke u razvoju i primeni ovih novih modela poslovanja i ohrabri sve zainteresovane aktere da započnu transformaciju ka cirkularnoj ekonomiji, udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ iz Novog Sada, u sklopu projekta Zeleni inkubator, sprovelo je istraživanje u 40 opština i gradova u Republici Srbiji.
Kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje životne sredine i racionalizovala eksploatacija prirodnih resursa poslednjih decenija nasuprot modelu linearne ekonomije razvija se model cirkularne, zelene ili kružne ekonomije.
Osnovni princip ovog modela je, kako se objašnjava u objavljenojn publikaciji, da se, koliko je to tehnološki moguće, otpadni materijali iz procesa proizvodnje ili iz otpada gotovih proizvoda, prerade, recikliraju i da u novom obliku, ponovo uđu u proces proizvodnje.
Sa idejom da sagleda uslove, potrebe i moguće prepreke u razvoju i primeni ovih novih modela poslovanja i ohrabri lokalne zajednice, javno-komunalna preduzeća, preduzetnike i preduzetnice, mala i srednja preduzeća, udruženja i druge zainteresovane aktere da započnu transformaciju ka cirkularnoj ekonomiji, udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ iz Novog Sada, u sklopu projekta Zeleni inkubator, sprovelo je istraživanje u 40 opština i gradova u Republici Srbiji.
Trstenik je jedna od lokalnih samouprava koja je bila uključena u analizu, a rezultati i preporuke za socioekonomski razvoj zajednice na principima cirkularne ekonomije objedinjeni su u publikaciji „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Trsteniku.“
„Zaključci istraživanja ukazuju, kao i u drugim gradovima i opštinama u Srbiji, da je i u Trsteniku neophodno unaprediti i razviti sistem redovnog praćenja nastanka i tokova otpada što bi omogućilo profilisanje poslovnih modela cirkularne ekonomije, koji su oslonjeni na njegovo ponovno iskorišćavanje“, navodi se u saopštenju sajta Koalcije 27.
Autori ove publikacije smatraju da je opština Trstenik jasno prepoznala značaj cirkularne ekonomija u svojim planskim dokumentima, ali i da je potrebno dalje konkretizovati aktivnosti koje bi pratile strateški orijentaciju opštine i razvijati institucionalni okvir za cirkularnu ekonomiju.
Značajnu ulogu u ovom procesu, smatraju, mogla bi da ima Kancelarija za ekonomski razvoj.
Autori studije najavljuju da će se, u saradnji sa različitim akterima, raditi se razvoju zelene ekonomije, razvoju tržišta agrarne biomase, afirmaciji integrisane proizvodnje hrane i energije, podsticanju javne i privatne tražnje ekološki održivog proizvoda (proizvoda sa „životnim ciklusom“ sa minimalnim uticajem na životnu sredinu) i drugo.
Istraživanje u okviru projekta „Zeleni inkubator“ sprovedeno je u saradnji sa lokalnim akterima i stručnjacima i stručnjakinjama u oblastima cirkularne ekonomije i upravljanja otpadom. Svaka studija koja je izrađena sadrži kraći edukativni deo, sa osnovnim informacijama o cirkularnoj ekonomiji i deo specifičan za konkretnu opštinu ili grad, u kome je dat prikaz socio-ekonomskog i pravno-institucionalnog konteksta i nalazi istraživanja u zajednici.
Publikacija „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Trsteniku“ dostupna je na zvaničnom sajtu Koalicije 27 i na sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” i u njoj lokalna preduzeća, preduzetnici i preduzetnice i ostali zainteresovani mogu pročitati šta je potrebno uraditi ukoliko planiraju da model cirkularne ekonomije implementiraju u svoje poslovanje.
Završna studija koja sublimira rezultate do kojih su istraživački timovi došli tokom skoro trogodišnjeg rada na analizi ukupno 40 gradova i opština, a pre svega mogućnosti i izazova sa kojima se jedinice lokalne samouprave i zainteresovani akteri konkretne zajednice suočavaju kada model cirkularne ekonomije pokušavaju da primene u praksi može se takođe preuzeti na sajtu Koalicije 27 i sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine”.
Projekat “Zeleni inkubator” sprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz podršku Evropske unije.