„Ne odustajte od svojih ciljeva, upoznajte sebe, verujte u sebe, borite se i ne zaboravite da novac ne sme biti cilj, jer je on samo sredstvo za ostvarenje cilja “, tako za Centar Press poruku mladima sublimira Predrag Pantović, vlasnik P…. S…. Fashiona i čovek koji je uprkos nefer suđenju na tržišnoj utakmici u Srbiji ostao fer plej igrač.
Priča o P…. S…. Fashion-u zvuči kao da se ne dešava u našoj zemlji, a pomalo zvuči i nestvarno zbog toga što počinje ostavrenjem jedne ljubavi. Ipak, činjenice govore da su supružnici Predrag i Slađana Pantović posao započeli otvorivši jednu prodavnicu ženske unikatne garderobe, a danas imaju svoju fabriku, preko 150 prodajnih mesta, preko 600 zaposlenih i brojne nagrade.
Sa Predragom Pantovićem smo razgovarali o poslovanju u Srbiji, o tržišnim i životnim utakmicama, vrednostima, mladima koji su na početku karijere i viziji našeg društva u budućnosti.
CENTAR PRESS: Kako je izgledao početak stvaranja P…. S…. Fashion-a?
Privatnim biznisom se bavim od 1985. godine i nikada nisam mislio da će tekstilna industrija biti nešto čime ću se baviti. Početak mog poslovanja obeležio je jedan režim u Srbiji prema kome sam osećao otpor i zbog koga sam, na kraju krajeva, sa svojom sadašnjom suprugom Slađanom, bez obzira što nisam bio ekonomski ugrožen, odlučio da napustim zemlju.
Otišli smo u Južnoafričku Republiku gde smo se i venčali i zatim, nakon tri godine, doneli odluku da se vratimo u Srbiju. Po dolasku ovde, moja supruga je svoj talenat za dizajn želela da pretoči u svoj posao i otvori svoju radnju. Ja sam mislio da će otvaranje te radnjice na spratu jednog lokala biti posao samo za nju, da će to biti ostvarenje njene ambicije. Ispostavilo se kasnije da je, zahvaljujući njenom talentu, ta jedna radnja mogla da zarađuje, a ako može jedna, bio sam siguran da može i sto jedna. Tako smo počeli i tako sam postao deo ovog posla. Dok se Slađana bavila dizajnom, moj posao je bio da osmislim kako da se razvijamo. Tako smo 1996. uz pomoć naših porodica osnovali firmu koja je već nakon godinu dana mogla da se nazove ozbiljnom, a P…. S…. Fashion kao brend počeli smo da razvijamo 2000. godine, i to radimo i dalje.
CENTAR PRESS: Postoji li neka formula uspeha ili neki poseban savet koji biste mogli da date mladim ljudima koji u ovo vreme pokušavaju da pokrenu svoj posao?
Trenutak kada smo mi počinjali definišu ti ljudi, to vreme i te okolnosti. To nije ovo vreme, to nisu ovi ljudi i zato je teško doći do univerzalne formule i saveta za mlade ljude. Ipak, rekao bih da su upoznavanje sebe, postavljanje cilja i pozicioniranje ključne stvari. Pre svega potrebno je postaviti cilj. Kada ste sigurni u svoj cilj, sledeći izuzetno važan korak je da odredite gde se tačno vi nalazite u odnosu na taj cilj, jer ćete jedino tako znati kojim putem treba da se krećete. Većina ljudi nije spremna da sagleda svoju poziciju i donosi pogrešne odluke iako zna svoj cilj. To je jedan savet. Drugi je da je neophodno da mladi ljudi budu istrajni i da znaju da celog života moraju da uče. Onda kada naprave prve uspehe doći će i do spoznaje da svaku firmu definišu ljudi koji je čine. Ne mašine, ne objekti, već ljudi. To je možda treći savet, vrednujte ljude.
CENTAR PRESS: Koji sektor je najvažniji u firmi, koji to čovek igra ključnu ulogu i kom delu posla u stvaranju firme treba posvetiti najveću pažnju?
Nema najvažnijeg sektora, nema najvažnijeg čoveka, svi su podjednako važni. Volim košarku, pa mogu da napravim poređenje sa tim. Ekipa ide ka pobedi ako svako od plejmejkera do centra shvati svoje talente, iskoristi svoju poziciju i nađe način da pomogne svom saigraču ili kolegi. Tako je i u firmi. Da bi firma bila uspešna morate da date pravo onima koji vrede da odlučuju, da prepoznate talente koje ljudi imaju i da te talente usmeravate.
Svako ko ide logikom da se firma oslanja na jednog čoveka, on zapravo ograničava firmu. Firma je poseban entitet u odnosu na vas, kao što je i država, kao što je dete poseban entitet. Volite dete, dajete mu savete, ali ono mora da vodi svoj život. I sa firmom je ista stvar, ne možete da joj stajete na put svojim egom. I to je možda još jedan savet, ne smete imati preterani ego.
CENTAR PRESS: Rekli ste da svaki period definišu ljudi i okolnosti. U ovim okolnostima da li je moguće pokrenuti firmu i nadati se uspehu?
Nije nemoguće. Problem je što je zemlja manja to vam je područje rada manje, ali ipak može svuda i u svako vreme. Ne postoji dobro vreme. Često kažu nije vreme da nešto uradiš. Uvek je vreme da nešto uradiš. Možda će u nekom vremenu to brže dati rezultat, u nekom sporije, ali će dati rezultat. Možda će u Vojvodini nići više kukuruza, a pored Morave manje, ali će ipak nići.
Nama je život toliki koliki je. Ne možemo čekati drugi život da nešto uradimo, moramo tokom ovog života uraditi sve što možemo i najbolje što možemo, pa ako uspemo, uspeli smo. Svako ima neku šansu u životu i faktor sreće igra svoju ulogu, ali ako vam se ukaže neka milost Božija važno je da imate hrabrosti da krenete tim putem. Da se ne bojite neuspeha. Važno je i da se trudite da vaš posao bude najbolji mogući, a ne da zaradite novac. Novac ne sme da vam bude krajnji cilj. Novac je sredstvo i na kraju može da bude merilo nečega , ali ne sme da bude cilj.
CENTAR PRESS: U današnje vreme svi, a posebno oni na početku poslovanja, nailaze na probleme i izazove i neretko su zbog toga u dilemi da li da odustanu. Da li ste Vi za ove 23 godine imali tih perioda? Jeste li pomislili nekada da odustanete?
Nikada nisam odustao ni od čega. Ne. Stvarno ne odustajem. Ako je cilj vredan borbe nema odustajanja. Sigurno je da ćete na putu do cilja imati prepreke. Svi problem koji postoje i u životu i u firmi su tu da bi se rešili i samo rešavanjem tih problema se dižete na viši nivo. I sve što idete ka većem nivou poslovanja firme problem su veći, ali se i rešavaju i jako je bitno da se borite i da verujete u sebe. Kao u dečijim igricama. Neko dođe do stotog neko do hiljaditog nivoa, ali je sve to deo rasta i deo borbe.
Svako ko je spreman da se bori, bilo da ima 28 ili 78 godina, svako ko je spreman da se nosi sa problemima, da se bori da ih rešava taj ide napred, taj nije ostario. Jednostavno, ne treba kukati na problem, već se boriti i rešavati ih i imati na umu poruku „ono što te ne ubije, to te ojača“.
CENTAR PRESS: Centar Press je pokrenuo seriju intervjua sa mladim, talentovanim i uspešnim ljudima pod sloganom „Ti si centar, ti si Srbija“. Uporedo sa tim radimo i serijal sa uspešnim privrednicima poput Vas u nadi da možemo biti posrednik u prenošenju poruka i povezivanju uspešnih. Imate li Vi poruku za njih?
Ključnu energiju u svakom društvu treba da daju mladi ljudi. Ja mnogo verujem u mlade ljude i molim ih da se bore za sebe, da veruju u sebe, da budu ono sto jesu i da se bore za dobrobit ove zemlje. Mislim da su oni ključ za razvoj ove zemlje i da ako oni ne ostanu da se bore, sve gubi smisao.
CENTAR PRESS: Ta borba u ovim okolnostima nije laka, a prema istraživanjima dve trećine mladih razmišlja da ode iz ove zemlje, jer svoju budućnost ne vide u ovom društvu. Šta je poruka za one koji imaju nameru da odu?
Ima jedna pesma od Leonarda Koena da sve ima svoju neku pukotinu i to je način na koji svetlost ulazi i mrak ne može da opstane. Uvek se pojavi ta neka pukotina i tu prođe svetlost koja obasjava i onda se vidimo malo bolje. Ti mladi moraju da naprave tu pukotinu u toj ljušturi koja se stvorila ovde da bi svetlost ušla, da bismo se svi sagledali onakvi kakvi jesmo. Mi bismo morali da im pomognemo u tome, po svaku cenu. Borba za ideale je jako važna. Oni koji me poznaju, koji znaju šta sam sve radio u životu znaju da sam se celog života borio da dokažem da može drugačije. Negde sam izgubio, negde dobio, ali sam se borio za ideale i voleo bih da i mladi danas nastave da vode takvu borbu. Međutim, moram da napomenem da mnogi mladi koji su već u inostranstvu nisu odustali od borbe, oni se i dalje bore, makar time što svojim roditeljima šalju novac. Gde god da se nađu ne smeju da kukaju na sunce i na kišu, već da shvate da je to njihovo okruženje, da sagledaju gde se u tom okruženju nalaze, da sagledaju svoje prednosti i da ih iskoriste.
Ne mogu čak ni svojoj deci da dam savet u vezi sa odlaskom iz zemlje. Ali kažem svima, borite se i nemojte tako lako da se predate. Ima mnogo benefita zbog kojih se odlazi u inostranstvo, ali ima i nenadoknadivih mana.
CENTAR PRESS: I kada govorimo o borbi za neko bolje društvo, šta je to što mora da se promeni, u privrednom ambijentu u Srbiji da bismo zadržali ljude u Srbiji?
Nisam u toj poziciji da mogu da odgovorim na to pitanje.
CENTAR PRESS: Možda da ipak date neki savet, kao privrednik, da se stavite u ulogu savetnika Vlade…
Kao privrednik, mislim da su jednaki uslovi za sve osnova. Jednaki uslovi bez obzira na pripadnost političkoj partiji ili blizini centra bilo kakve moći. Mnogo je dobro da dolaze strane firme u Srbiju, ali ne vidim razlog zašto bi dolazile pod različitim uslovima od onih koje imaju domaće firme. Srpski privrednici i građani su stvorili neku vrednost i ne vidim zašto bi se taj stvoreni novac davao nekom stranom investitoru da bi se za njega stvorili bolji uslovi. Kad kažem jednaki uslovi za sve mislim i na početnike u poslu, da se oni razlikuju samo po kvalitetu ideje i da na osnovu toga dobijaju podršku. To je lako reći, ali teško uraditi.
CENTAR PRESS: Da li je to o čemu govorite zapravo utopija?
Sve je utopija. Zamislite da je nekom tamo Peci, pre 23 godine, neko rekao da treba da napravi ovo što je P…S… danas zvučalo bi nemoguće. Kada smo napravili 1998. godine zgradu od 450 kvadrata mislio sam da će nam to biti dovoljno za ceo život. Ja nikad nisam video krajnji rezultat, jedino što sam gledao je da svoj posao radim najbolje što mogu.
Ključ napretka japanske privrede je u tome što su shvatili da je svaki radnik najpametniji za posao koji obavlja. Ako svako od njih bude motivisan da podigne svoj posao za lestvicu na viši nivo, firma raste eksponencijalno, privreda takođe. To je recept i za privredu i za društvo. Svako može da uradi nešto, makar da ne baci papir na sred ulice ili da ga podigne i baci kad ga vidi.
Ako svako bude uradio svoj deo posla, nikada ova zemlja neće doći u onu lošu poziciju o kojoj smo govorili, da zavisi od jednog čoveka, jer ne sme da zavisi od jednog čoveka. Šta ćemo ako nam ga neko uzme… Ako država zavisi samo od jednog čoveka, onda onaj ko želi da uništi tu državu ima lak posao, a ako zavisi od svakog čoveka gotovo je nemoguće da je iko uništi. Ista je stvar i sa firmom.
CENTAR PRESS: Vratimo se na kraju razgovora na početak i na činjenicu da je P…. S…. Fashion uspeo protivno pravilu da posao i ljubav ne treba mešati. Kako ste postali izuzetak od tog pravila?
Imamo različite talente, a imamo dovoljno ljubavi i razumevanja jedno za drugo da se upotpunjujemo. Daleko od toga da se nikada nismo posvađali zbog posla, ali je posvećenost pravim ciljevima u životu dala neophodan balans i rezultat koji imamo danas. Možda da smo se još bolje razumeli, možda bismo još više i postigli, ali sve što smo sa porodicom i u poslu postigli je proizvod te naše korelacije i uzajamne ljubavi i poštovanja. Generalno smo gledali da sebi i ljudima damo šansu i mislim da je to ključ uspeha.
CENTAR PRESS: Kako će izgledati P…. S…. Fashion za pet godina?
Toliko su brzi događaji da ne možete više da planirate na pet godina. Sada planirate najduže na tri godine, s tim što svake godine revidirate planove. I to jedna od prepreka koje morate da savladate na putu ka uspehu, brzo prilagođavanje. Nadam se da će sledeće godine P…. S…. Fashion izgledati bolje nego ove. Toliko mogu da planiram.
Foto: P….S…Fashion/ Centar Press