RADIMO LI DOVOLJNO DA VAZDUH BUDE ČISTIJI I ZDRAVIJI?

Podaci o uticaju zagađenja vazduha na naše zdravlje postaju sve alarmantniji. Neke analize pokazuju da u Republici Srbiji do 10.000 ljudi umire na godišnjem nivou od posledica nekog zagađenja vazduha. Radimo li dovoljno da vazduh bude čistiji?

Kraljevo

Najveće zagađenje vazduha potiče od suspendovanih PM čestica koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva u oblasti energetike, saobraćaja i industrije. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da stacionarna (individualna) ložišta i manje kotlarnice, učestvuju sa 64% što se tiče zagađenja PM10 čestica, a kada su u pitanju PM 2.5 čestice njihov doprinos zagađenju je još veći i iznosi skoro 80%.

Merenje zagađenja vazduha u Srbiji je neujednačeno, nesistematizovano i ne postoji u svim gradovima, a kako stvari stoje tamo gde merenje postoji?

Kraljevo je godinama spadalo u gradove sa visokom koncentracijom PM čestica tokom zimskih meseci, a prema rečima Jovana Nešovića, predsednika udruženja „Novi put“, stanje u 2023. bilo je nešto drugačije.

„Što se tiče grada Kraljeva imamo jednu dobru činjenicu vezanu za zagađenje vazduha u 2023. godini. Merenja pokazuju da 67 dana koncentracija PM 10 čestica je bila veća od dozvoljene, a to je znatno manji broj od dana u predhodnim godinama (2022. godine vazduh je bio zagađen 112 dana, a u 2021. godini 88 dana). Nažalost ovo je posledica prvenstveno povoljnih vremenskih prilika, a ne nekih sistemskih rešenja“, istakao je Nešović

U gradu Kraljevu prekoračenje zagađujućih materija takođe je zabeleženo kod crnog dima-čađi i kod azotnih oksida. Taj problem i dalje postoji, ali je u Kraljevu došlo do pomaka u načinima merenja zagađenja, pa građani sada mogu na vreme da dobiju informacije o zagađenju i da se u skladu sa tim donekle zaštitr

„U proteklim godinama rezultati merenja zagađenja vazduha u gradu Kraljevu (suspendovanim PM10 česticama) su se objavljivali sa zakašnjenjem od nekoliko dana, tako da građani nisu blagovremeno upozoreni na problem, što je predstavljalo pretnju po njihovo zdravlje. Od ove grejne sezone (početak oktobra meseca) u postojeću automatizovanu mernu stanicu ugrađen je automatizovani analizator za PM čestice, tako da građani sada mogu imati informacije o ovom zagađenju u realnom vremenu što je jako važno“, istakao je Nešović.

Kraljevo je samo jedan od gradova koji se suočava sa problemom zagađenja, a rad na pobojšanju kvaliteta vazduha sinhronizovano bi rebalo raditi na nacionalnom i lokalnom nivou, a pitanje na koji način ostaje otvoreno za diskusiju

Šta uraditi da bi se poboljšao kvalitet vazduha?

Na pitanje šta treba uraditi da bi se kvalitet vazduha u Kraljevi poboljšao, predsednik udruženja „Novi put“ koje se već više od deceniju bavi ovom temom kaže da treba radti na više polja.

„Da bi se poboljšao kvalitet vazduha potrebno je raditi na dva polja i to: smanjenju upotrebe ekološki loših goriva (ugalj, lož ulje, mazut …) u zagrevanju objekata i podizati energetsku efikasnost objekata u cilju smanjenja potrošnje energije“, kaže Nešović i dodaje da je grad Kraljevo doneo Plan kvaliteta vazduha u kome su definisane mere u cilju poboljšanja monitoringa i kvaliteta vazduha.

„U proteklih nekoliko godina, grad Kraljevo je samostalno ili uz pomoć resornih Ministarstava, sufinansirao energetsku sanaciju i zamenu individualnih kotlarnica u nekoliko javnih objekata. Takođe, sufinansirani su projekti sanacije i zamene kotlarnica kod stambenih objekata i sufinansirani su projekti sanacije višeporodičnih stambenih objekata-zgrada. Ove mere su dobre, ali nedovoljne. Ovakvom brzinom realizacije (obimom radova) dugi niz godina neće doći do značajnog poboljšanja kvaliteta vazduha i potrebno je odvajati veća sredstva za ove namene, ako želimo značajnije poboljšanje kvaliteta vazduha koji udišemo“, ističe Nešović.

On dodaje da je ključni zaključak da u narednom periodu treba obezbediti značajnija sredstva nego do sada za sprovođenje mera iz plana kvaliteta vazduha.

„Što se mere bržebudu sprovodile, imaćemo i značajnije poboljšanje kvaliteta vazduha u skorijoj budućnosti. To je svakako zajednički zadatak svih činilaca: države, lokalne samouprave, civilnog društva, realnog sektora i samih građana“, keže Nešović i dodaje da je da je uz pomoć različitih projekata koje sprovode udruženja građana mnogo toga urađeno na podizanju svesti građana o ovoj važnoj temi.

Jedan od takvih projekata je onaj koji trenutno sporvodi UG „Novi put“ uz finansijsku podršku EU pod nazivom „Bolje javne politike za čistiji vazduh i brže evropske integracije“ . Cilj ovog projekta poboljšanje lokalnih javnih politika u oblasti kvaliteta vazduha, odnosno stvaranje preduslova da građani udišu čistiji i zdraviji vazduh.