Kafanče kod Rođe, Trstenik
Srbi su kafanu imali pre Francuza, Austrijanaca i Engleza. Za Srbe je kafana druga kuća i institucija. U njoj se ruše i postavljaju vlasti, rađaju ljubavi, vode ratovi, sklapaju sporazumi, poslovi i brakovi, pišu knjige i doktorati. Svaka kafana ima svoju priču, a samo jedna izdaje “Kafanske novine”.
Rođino kafanče, kafana ušuškana u samom centru Trstenika, krije tajne mnogih Trsteničana, ali i putnika namernika koji kroz Trstenik prolaze. Prema popisu austrijskog potporučnika Paula Jozefa Mitisera Trstenik je još 1784. godine imao dve kafane, a već između dva svetska rata, ova varoš trgovaca i zanatlija, imala je 36 kafana. Trsteničani kažu da duh starih kafana živi samo u još jednoj, Rođinoj kafani.
Zaista, od kariranih stoljnjaka do stare srpske tradicionalne hrane, kafanskih priča i poezije, sve nosi duh starog vremena. Jelovnik upisan u novinama koje ova kafana izdaje sigurno je najčudniji koji ste ikada videli. Tu su „Psulj s kobasicu“, „Jagnje s ražanja“, „Gulaš, salata i leba“ , „Kafanska pljeskavica (kafanski staž minimum 5 godina)… „. Preporuka iskusnih je da krenete od „Mezenceta“ koje između ostalog sadrži i „papriku udavljenu u pavlaku“.
I u celom trandicionalnom srpskom ambijentu ima i nečeg svetskog u Rođinom kafančetu. Replika slike Fabijana Pereza, argentinskog umetnika strasti i slikara bordela i kurtizana.
Ako vas put nanese u Trstenik, obavezno svratite u Rođino kafanče, jer jedno je sigurno- među vašim prijateljima imate mnogo onih koji pričaju kafanske priče, a samo retki mogu da kažu da su probali “doKOLENICU MA-RA-DONA”.
Rođino kafanče Meni Rodjino kafance Rodjino kafance
