ŠTA SRBIJI DONOSI ČLANSTVO U EVROPSKOJ UNIJI I ŠTA EVROPA GUBI BEZ SRBIJE

U najnovijem planu rasta za Zapadni Balkan, koji je predstavljen početkom novemnra u Briselu navodi se da Evropska komisija čvrsto veruje da proširenje ostaje ključna politika Evropske unije, a posebno da je punopravno članstvo Zapadnog Balkana u EU u političkim, bezbednosnim i ekonomskim interesima Unije.

Ova vest ima više aspekata iz kojih ne retko zaboravljamo da posmatramo stvari. Nije samo Evropa potrebna Srbiji, već je i Srbija potrebna Evropi, što se u ovom izveštju podvlači.

Kako se navodi u dokumentu, rat Rusije protiv Ukrajine još jednom ilustruje potrebu za odlučnim geostrateškim ulaganjem u stabilnu, jaku i ujedinjenu Evropu i ističe se da je rat imao značajan uticaj na partnere sa Zapadnog Balkana, stvarajući dodatni pritisak na njihove ekonomije i društva i stvarajući rizike po njihovu stabilnost.

„Potreba da se oni približe EU i da se ubrza njihov proces pridruživanja, zasnovan na reformama vezanim za EU u zemljama, nikada nije bila jasnija nego danas. Većina građana zemalja Zapadnog Balkana smatraju da bi članstvo njihove zemlje u EU bilo dobro i u tom pogledu, novi plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja priliku za dalje povećanje vidljivosti i svesti o podršci EU regionu“, navodi se u dokumentu.

Šta matematika kaže o ulasku Srbije u EU?

Jedan od glavnih razloga i motiva za ulazak Srbije u EU leži u ekonomskoj koristi. Države EU su najveći investitori u našu zemlju, a pored investicija, Srbija je i deo brojnih programa podrške i finansijske pomoći koje je Brisel namenio državama kandidatima.

Ako govorimo o brojkama, vredi napomenuti da je pre dve godine, krajem 2021, Evropska unija je donela prvu odluku o pretpristupnoj pomoći za period 2021-2027. (IPA III) u iznosu od 122,14 miliona evra koji su namenjeni za podršku u povezivanju i energetskoj efikasnosti, jačanju razvoja privatnog sektora, trgovine, istraživanja i inovacija , kao i unapređenje zdravstvenog sistema.

Druga odluka o finansiranju usvojena je 2022. godine i tada je odlučeno da se izdvoji dodatnih 162 miliona evra za podršku osnovnim pravima, reformi pravosuđa, reformi javne uprave, zelenoj agendi, socijalnoj koheziji, razvoju i ekonomskom rastu.

Reagujući na energetsku krizu, Evropska komisija je usvojila i “Program podrške budžetu Srbije” u iznosu od 165 miliona evra s ciljem da se ublaže posledice povećanja cene energenata za mala i srednja preduzeća, ugroženim domaćinstvima, ali i kako bi se ubrzala diversifikacija. Uz sve to, Srbija je deo programa ruralnog razvoja u okviru kog je izdvojeno 288 evra za implementaciju ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan i Zelenu agendu. Kao država kandidat, naša zemlja je uključena i u programe prekogranične saradnje, programe transnacionalne saradnje i brojne druge programe Unije, a svi oni podrazumevaju dodatno finansiranje od koje koristi mogu imati građani naše zemlje.

Iz Evrope stižu jasni signali otvorenog puta

U izveštaju se dodaje da je ekonomska konvergencija suštinski element za približavanje zemalja Zapadnog Balkana EU, ali i podvlači da trenutno nivo i brzina konvergencije između Zapadnog Balkana i EU nisu zadovoljavajući – bilo u smislu reformskih procesa ili socio-ekonomske konvergencije, kao i da to koči njihov napredak na putu ka EU.
„Zato postoji potreba da se ubrza i podstakne priprema Zapadnog Balkana za članstvo u EU tako što će se izneti neke od njegovih prednosti, posebno na načine koji mogu direktno da osete građani zemalja Zapadnog Balkana. Cilj bi trebalo da omogući partnerima da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali brzinu procesa proširenja i rast njihovih ekonomija“, navodi se.

Novi plan na četiri stuba, ekonomska integracija kao prioritet

Komisija predlaže novi plan rasta za Zapadni Balkan zasnovan na četiri stuba, čiji je cilj unapređenje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, usklađivanjem Zapadnog Balkana sa pravilima jedinstvenog tržišta, jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz Zajedničko
Regionalno tržište na osnovu pravila i standarda EU, ubrzavanje temeljnih reformi, uključujući i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz reformu i rast.
Ta finansijska pomoć povećava se za šest milijardi evra bespovratne
podrške i kreditne podrške, uz plaćanje uslovljeno ispunjavanjem reformi.

EU ispred Kine i Rusije po ulaganju

Iako se često govori o dobrim srpsko-kineskim ekonomskim odnosima, činjenica je da u stvarnosti EU ubedljivo najveći trgovinski i investicioni partner Srbije, sa 58,7 odsto njene ukupne razmene u 2022. Trgovinska razmena između EU i Srbije porasla je za 27 procenata 2022. godine, što potvrđuje kontinuirani oporavak od uticaja pandemije COVID-19. Poređenja radi, 2022. godine trgovinska razmena sa Kinom iznosila je samo 8,7 odsto ukupne trgovine, sa Rusijom samo 5,8 procenata, a zatim sledi Bosna i Hercegovina sa 5,3 odsto.

Posle Evropske unije (sa kojom je Srbija imala trgovinsku razmenu od 39,08 milijardi EUR u 2022) na drugom mestu su zemlje CEFTA sa 6,52 milijardi. U pitanju su države koje su, poput Srbije, kandidati za članstvo i koje su zajedno sa našom zemljom na evropskom putu.

Euraktiv: EK razmatra reorganizaciju najviših pozicija

Evropska komisija trenutno razmatra opcije za potencijalne promene sastava u sledećem mandatu.

Prema pisanju Euraktiva generalni sekretar Komisije pravi modele za eventualne promene za budući oblik kabineta. Izvor navodi i da bi bili „iznenađeni“ kada poljoprivreda ne bi bila deo reorganizacije jer, kako navodi izvor portala, tom sektoru treba da se da veći prioritet u narednom mandatu EK. Kako se navodi, sve se to dešava u trenutku kada se u EU sve više govori o osnivanju funkcije izvršnog potpredsednika (EVP) za hranu.

Potpredsednici deluju u ime predsednika i koordiniraju rad u svojoj zoni odgovornosti, zajedno sa nekoliko komesara, a prioritetni projekti su definisani tako da se obezbedi da EK radi zajedno na blizak i fleksibilan način. Trenutno, komesari za poljoprivredu i bezbednost hrane su pod nadzorom EVP-a za evropski zeleni dogovor, ulogu koju je prethodno obavljao Frans Timermans pre nego što je Maroš Šefčovič preuzeo dužnost u oktobru ove godine. Generalni direktor FoodDrinkEurope Dirk Džejkobs rekao je da je osnivanje EVP za hranu „visoko na listi želja“, kao i da je hrana „prenisko na listi“ prioriteta EU. „Ako pogledate krizu koju smo imali u poslednjih nekoliko godina, uvek je hrana bila ključna u svemu tome. Postoji potreba da se hrana stavi na više mesto na tom planu i da se zaista vidi kao strateški lanac vrednosti koji treba podržati“, rekao je Džejkobs uz tvrdnju da to mora da se odrazi na organizacionu postavku Komisije