Ona studira na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, a ujedno uspeva da uskladi sve svoje obaveze i da se više nego uspešno bavi karateom. Na svetskom kupu u Zrenjaninu Teodora Nedeljković je osvojila srebrnu medalju, a njena skromnost pleni.
Teodora Nedeljković je student četvrte godine Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i svetska vicešmpionka u karatu, koja trenira u svom rodnom Trsteniku.
U intervjuu za Centar Press skromno kaže da „ponekad“ ima problem da uskladi obaveze na fakultetu i treninge. Osim o tome kako uspeti da osvajate svetske medalje i studirate ozbiljan fakultet, svetska vicešampionka je za Centar Press govorila i o tome kako je započela svoju karijeru, koji su joj dalji planovi i šta je Trsteniku neophodno da postane grad šampiona.
Poljoprivredni fakultet spada u red „težih“ fakulteta, a ti uz to uspevaš i da ozbiljno treniraš i postižeš svetske rezultate. U čemu je tajna?
Kako karate treniram u svom rodnom gradu, a studiram u Beogradu, nekada zna da bude veoma naporno uskladiti sve obaveze, posebno zato što vikendom često imamo takmičenja. Tajna je možda u činjenici da sa dobrom voljom sve može da se postigne.
Kako je počela tvoja karijera, odakle ljubav prema karateu?
Oduvek sam želela da treniram karate. Kao mala sam se igrala tako što „izvodim“ karate pokrete. Kada sam imala deset godina, drug iz škole se upisao na karate, tako da je to bila i meni motivacija da krenem. Upisala sam se u karate klub ,,Prva Petoletka“ u Trsteniku, kod trenera Nade Sarić. Odmah sam se navikla na atmosferu u klubu i na rad.
Tvoje brojne osvojene medalje teško da mogu da stanu na jednu policu ili jedan zid. Ipak, postoji li neka koja ti je posebno draga?
Najbolji moj uspeh je sa svetskog kupa u Zrenjaninu, gde sam osvojila srebrnu i bronzanu medalju u disciplini borbe, a ovo je takođe meni i najdraži uspeh jer sam uspela da ostvarim rezultat u seniorskoj kategoriji. Za ovaj rezultat je naravno zaslužan moj trener Nada Sarić koji radi sa mnom, i koja je tu kao podrška, kao i moja sestra Ivana, koja me bodri i čija mi podrška puno znači.
Šta je potrebno da Trstenik nastavi da bude grad šampiona i da ih imamo još više?
Bez obzira što je Trstenik mali grad, u njemu se mogu stvoriti veliki sportisti koji donese velike uspehe, bez obzira o kom je sportu reč. Da bi grad postao grad šampiona potrebno je da se ulaže u sport, odnosno da se pomaže svim klubovima, što bi deci pomoglo pri treniranju i pravljenju karijere.
Koji su tvoji dalji planovi?
Dalji planovi za život su mi, pre svega, završtak osnovnih i master studija. S obzirom da imam 22 godine, mislim da je preda mnom još duga sportska karijera, tako da se spremam za dalja takmičenja.
Mladi koji te poznaju ili oni koji su te kroz ovaj intervju upoznali cenili neki savet ili poruku koju za njih možda imaš…
Moja poruka mladima je da budu što aktivniji, da uvek nađu vremena da se bave nekim sportom. Mislim da nema lepšeg oseća posle dobro odrađenog treninga, a pritom je sport veoma važan za naše zdravlje.