Koliko zaista košta život u Beogradu – od stanarine do kafe
Poslednju deceniju i više, suočavamo se sa nezaustavljivim porastom troškova života u celoj Srbiji. Cene svega, a naročito stanarine, goriva i hrane otišle su u nebesa, a upadljivo od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Zarade i dalje ne prate rast troškova, pa građani Srbije jedva ,,spajaju kraj sa krajem”, čak i kad su u pitanju samo osnovne stvari poput prosečne potrošačke korpe i plaćanja računa.
Najveći standard svakako ima prestonica, ali su tu i cene najviše, naročito cene stanarine i kvadrata, ukoliko želite da kupite nekretninu.
Cene hrane u većim marketima su maltene nerealne, pa građani Beograda treba dobro da se potrude ako žele da pronađu jeftinije prodavnice.
Iako je javni prevoz od januara 2025. godine besplatan, ne može se svuda njime stići, a taksi uglavnom košta papreno. Poseban izdatak odnosi se na posedovanje vozila, održavanje i gorivo.
Kada je reč o kupovini odeće i obuće, stanovnici Srbije, pa i Beograda, sve se češće okreću jeftinijim brendovima ili čak second hand prodavnicama, jer valja uštedeti svaki dinar.
Izlazak na ručak ili večeru u restoran polako postaje pravi luksuz, dok u kafićima morate dobro da pazite šta i koliko naručujete, kako se ne biste neprijatno iznenaditi.
U ovom članku ćemo pokušati da ,,stavimo na papir” realne troškove života u Beogradu.
Statistika i realnost – sve veći nesklad
Dok statistika ,,sija” i kaže da je prosečna neto zarada za januar 2025. godine iznosila 107.476 dinara i istorijski premašila vrednost prosečne potrošačke korpe za četvoročlanu porodicu za nepunih 1.300 dinara, medijalna zarada, koja pokazuje sliku bližu stvarnosti, zapravo je između 80 i 83.000 dinara.
Kada u vidu imamo ove brojke, shvatamo da su građanin Srbije već dugo šampioni preživljavanja i da je samo štedljivost i navika na život u permanentnoj krizi i nemaštini, uz odricanje od mnogo čega, zaslužna za to što uspeju da preguraju mesec.
Cena krova nad glavom – od kirije do kupovine stana
@geokutak Da li će cene stanova u Beogradu ikada pasti? 🤔 #fyp #foryou #balkan #serbia #srbija #beograd #croatia
Cene stanova u Beogradu u 2025. godini razlikuju se u zavisnosti od lokacije i tipa gradnje.
Prema podacima, prosečna cena kvadrata u Beogradu iznosi oko 2.990 evra, što predstavlja rast od 9,4% u odnosu na prethodnu godinu.
Prosečna cena po kvadratnom metru u centru je oko 3.941 evro za stan u novoj zgradi, dok u jeftinijim opštinama poput Rakovice kvadrat košta oko 1.838 evra.
Zemun je povoljnija opcija, mada i tu cene variraju od 2.700 do 3.300 evra za kvadratni metar stana.
S obzirom na to da je mnogima neostvarivo da sebi i svojoj porodici priušte stan u Beogradu, finansijski, ali ne i životno povoljnija opcija je biti podstanar u prestonici.
Troškovi stanarine u Beogradu takođe vrlo zavise od lokacije i veličine stana. Prema podacima, prosek mesečnih kirija u glavnom gradu Srbije u evrima izgleda ovako:
- Garsonjera: oko 360
- Jednosoban stan: oko 500
- Jednoiposoban stan: oko 530
- Dvosoban stan: oko 750
- Trosoban stan: oko 1.000 do 1030.
- Četvorosoban stan: oko 1550.
Koliko koštaju režije za prosečan stan u Beogradu?
Komunalni mesečni troškovi za struju, vodu i grejanje mogu značajno da okrnje mesečni budžet.
Za stan od 75 metara kvadratnih, u kome živi četvoročlana porodica, troškovi koji odu za račune na kraju meseca iznose od 20 do 30.000 dinara.
Od toga:
- Grejanje: oko 10.800 dinara.
- Struja: U zavisnosti od potrošnje i tarifne zone, trošak za električnu energiju može biti između 2.500 i 6.000 dinara.
- Vodovod i kanalizacija: oko 3.000 dinara.
- Ostali komunalni troškovi: Poput održavanja zgrade i odnošenja smeća iznose oko 2.500 dinara.
- Internet, telefon i TV: Ukupna cena ovih usluga varira u zavisnosti od provajdera i paketa, ali prosečno, on iznosi oko 2.500 dinara.
Hrana, kućna hemija, kozmetika i garderoba
Stanarina i komunalije su samo neki od obaveznih mesečnih troškova, da bi porodica imala krov nad glavom, struju, grejanje i vodu, a već smo došli do cifre koja daleko premašuje medijalnu zaradu.
Tek kada razmišljamo o ishrani i najosnovnijim potrepštinama poput kućne hemije, osnovne kozmetike i garderobe i obuće prosečnog kvaliteta koja nije brendirana, zapetljamo se u nemoguću jednačinu, pa čak i ako imamo onu statistički briljantnu prosečnu neto zaradu od 107.000 dinara, što će reći, nešto manje od 900 evra.
Namirnice za četvoročlanu porodicu mesečno koštaju oko 60.000 dinara, što je više od minimalca i dovoljan je samo taj podatak, da bismo shvatili koliko su Beograđani, ali i ostali građani Srbije u teškom finansijskom položaju.
Ako u porodici ima odojčadi i male dece, ta cifra se dodatno povećava.
Garderoba i obuća su posebna problematika. Naravno, ni jedno ni drugo nisu standardni mesečni troškovi, ali uvek nekako iznenade i dođu na red kada za njih imate najmanje sredstava.
Pa tako, recimo patike, koštaju od 3.000 do 10.000 dinara, jakne od 7.000 do 20.000, dok na osnovnu garderobu za skromniji stajling ode još oko 12.000 dinara po članu porodice.
Naravno, nije moguće tačno odrediti sumu novca koja ide na ove potrepštine, s obzirom na razlike u cenama, narčito garderobe, obuće i kozmetike.
Kafići, restorani i zabava
Odlazak u restoran na ručak ili večeru sa partnerom ili porodicom postao je trošak koji retko može da se priušti. Obrok u restoranu srednje kategorije uz jednu kafu ili piće iznosi između 2.000 i 3.000 dinara po osobi i to minimalno.
Kafa, u zavisnosti od lokala i vrste može koštati između 150 i 300 dinara, dok je domaće pivo 0,5 oko 300 do 360 dinara.
Za dezert po osobi treba izdvojiti najmanje 300 dinara.
Trošimo više nego što imamo, imamo manje nego što bi trebalo
S obzirom na sve ove troškove koje smo naveli, jasno je da se ljudi u Beogradu ali i ostatku Srbije suočavaju svakog meseca sa ozbiljnim finansijskim izazovima.
Život se sveo na puko preživljavanje i kupovinu samo najosnovnijih stvari, namirnica na akciji i neretko, pred istek roka, kako bismo uspeli da preguramo mesec.
Treba imati u vidu da u ovaj članak nisu ušli troškovi koje mogu doneti zdravstveni problemi, pregledi ili dijagnostika, lekovi.
Posebna i uvek velika stavka jeste i kupovina bele tehnike, telefona ili lap top računara, bez kojih, realno, danas nije moguće funkcionisati.
Iako ne spadaju u mesečne, ovi troškovi, po pravilu dođu iznenada i opterete kućni budžet dodatno, dok svaka popravka kvara u kući stvara još nepredviđenih izdataka.
I zaista, život u Srbiji, a naročito u Beogradu, već dugo svodi se na ,,presipanje iz šupljeg u prazno”.
Beograđani i ostali građani Srbije ne troše više nego što imaju iz obesti ili bahatosti, već zato što elementarni opstanak i život to zahtevaju, jer većina ima mnogo manje novca nego što je mesečno potrebno.
Kako bi preživeli, ljudi se često oslanjaju na kredite, dodatne, honorarne poslove ili se zadužuju, uz ukidanje svega što nije neophodno.
A to što ,,nije neophodno” uglavnom bude ono što život čini lakšim, lepšim i dostojnim čoveka – kvalitetna garderoba, obuća, izlasci, kozmetički tretmani, briga o zdravlju, tehnika, putovanja.
Dok se nešto bitno ne promeni, egzistencija Beograđana i ostalih građana Srbije i dalje će biti ugrožena, a većina će grcati pod teretom finansijskih problema, stresa i brige za opstanak.
